Na današnji dan, 18. oktobra 1997, posle pecanja, košarke i porodičnog druženja, trebalo da se završi subotnji dan četrnaestogodišnjeg osnovca iz Beograda.
Te noći oko Dušan Jovanović 21h krenuo je do prodavnice odma pored ulaza u Beogradskoj ulici broj 35 u kojoj je živeo. Napadači su ga oborili na zemlju gde su ga šutirali cokulama u glavu, a onda i udarali delom otkinutog oluka. Ubice su bile svega tri godine starije od dečaka.
Dvoje neonacista Ištvan Fendrik i Milan Čujić, te subotnje večeri 18. oktobra 1997, napali su Dušana. Tukli su ga do smrti. Pošto ga nije bilo desetak minuta, otac je izašao da ga potraži. Zatekao ga je kako leži na betonu ispred radnje, a da mu niko nije prišao.
Ubice su marta 1998, pred Okružnim, danas Višim sudom u Beogradu, osuđene na po 10 godina maloletničkog zatvora i upućene na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu. Posebnim rešenjem istog suda kazna im je umanjena, pa su uslovno pušteni na slobodu već aprila 2004. Tokom suđenja, kao i u kasnijim izjavama, obojica su govorili kako su te večeri bili pripiti i da „nisu išli sa ciljem da nekog ubiju, već da se sve završi na batinama“.
Porodica Jovanović je nedugo posle tragedije prodala stan i odselila se iz Beogradske ulice, prvo u Marinkovu baru, a onda u Mirijevo gde su podigli kuću. Dušanova majka Milica je mnogo teško to podnela, kako bi sišla ispred zgrade, tako je gubila svest, a za tih šest meseci, koliko su još bili na Slaviji, dva puta je pokušala da se ubije. Tuga i bol su nastavili da je prate do kraja života koji je samoubistvom okončala 2015. godine.
Godinu dana kasnije i otac Aleksandar je preminuo. Njihova ćerka Kristina, rođena tri godine posle Dušanove smrti, tada je ostala sama, pa je njena sestra Duška postala njen staratelj i dovela je u Švedsku gde živi od 2002. godine.
Ubistvo malog Dušana Jovanovića je toponim Roma kada je reč o bezbednosti. Njegovo ubistvo pokrenulo je proteste protiv nasilja nad Romima, koji su potom krenuli u organizovanu borbu za sopstvena prava u Srbiji. I ranije je bilo različitih oblika naselja nad Romima, ali ovo ubistvo je predstavljalo vrh problema koji se zvao tolerisanje političkog ekstremizma u Srbiji.
Rasno motivisani zločini nisu stali sa ubistvom Dušana Jovanovića, iako nasilje nad Romima nije više učestalo kao pre 25 godina. Diskriminacija je međutim i dalje rasprostranjena, pokazuju podaci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Na mestu tragedije su postavljene dve spomen-ploče sa slikom Dušana Jovanovića, dok se u beogradskom naselju Mirijevu, gde se porodica kasnije odselila, njemu u čast održava memorijalni turnir u malom fudbalu.