Građanski centar Srbije organizovao je on-line panel diskusiju Romi pamte – sećanje na Holokaust povodom Evropskog dana sećanja na Holokaust Roma.
Panel diskusijom koja je imala za cilj da neguje kulturu sećanja i postavi pitanja o jednom od najvažnijih projekata u Srbiji u ovom trenutku – Memorijalnom centru „Staro sajmište“.
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine u gasnim komorama koncentracionog logora Aušvic-Birkenau ubijeno je oko 4.300 Roma, muškaraca, žena i dece, preostalih zatočenika takozvanog „Porodičnog logora”. Oni su među stotinama hiljada žrtava genocida nad Romima, koje su ubili nacisti i njihovi saveznici. Romi su bili jedna od mnogih grupa žrtava Holokausta. U znak sećanja na ove nevine žrtve i sve Sinte i Rome koji su doživeli strašnu sudbinu tokom Drugog svetskog rata, 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na Holokaust Roma.
Evropski parlament je 2015. godine usvojio rezoluciju kojom je 2. avgust zvanično proglašen za Evropski dan sećanja na Holokaust za Sinte i Rome. Do danas su mnoge evropske zemlje usvojile ovaj datum i zvanično ga obeležavaju.
Sa porastom retorike koja izaziva podele, govora mržnje i zločina iz mržnje, važno je setiti se tih mračnih trenutaka u našoj istoriji i učiti iz lekcija iz prošlosti. Holokaust Roma još uvek nije opšte poznata istorijska činjenica – to je tema koja se retko predaje u školi i nije deo obaveznog obrazovanja o holokaustu. Pored sećanja na žrtve stradanja iz prošlosti, ne smemo zaboraviti da se danas previše Roma suočava sa diskriminacijom, žrtve su govora mržnje i zločina iz mržnje u Evropi. Ovo je dan sećanja, ali i mračno podsećanje da ne treba da ćutimo već da se borimo protiv rasizma i anticiganizma u savremenom društvu.
Građanski centar Srbije obeležava Evropski dan sećanja na Holokaust Roma. Zajedno sa učesnicima panel diskusije otvorila su se sledeća pitanja: Kakva je istorija Holokausta protiv Roma tokom Drugog svetskog rata u Srbiji i koji su njegovi ideološki i društveni koreni? Koja je uloga i značaj ustanove Memorijalni centar „Staro sajmište”? Kakva je organizaciona i programska struktura Memorijalnog centra? Koliki je značaj jedne ovakve institucije za romsku zajednicu i zašto je važno da su Romi uključeni u rad institucije? Koja je uloga obrazovnog sistema u širenju znanja o stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata?
Deo panel diskusije bio je posvećen Memorijalnom centru „Staro sajmište“. Centar je osnovan kao ustanova kulture – sa sedištem u Beogradu sa ciljem negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskom logoru Zemun i Prihvatnom logoru Zemun. Tokom nekoliko decenija, ovaj prostor je doživeo nekoliko suštinskih transformacija: bio je simbol širenja grada, ekonomskog napretka, moderne arhitekture i povezanosti sa svetom, da bi posle Nekoliko godina. Prvih godina posle Drugog svetskog rata postao je simbol rekonstrukcije i izgradnje i jedan od centara umetničkog stvaralaštva. Usledilo je predugo zanemarivanje i nenamensko korišćenje nekih od preostalih sajamskih objekata. Savremenici smo vraćanja Starog sajmišta na mapu jednog od značajnih mesta sećanja u Beogradu i prvih koraka njegove trajne memorijalizacije.
Za Rome, kao i za sve stradalnike stradanja u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, osnivanje ovog Memorijalnog centra je od suštinskog značaja kao svedočanstva o jednom od najmračnijih perioda evropske istorije.