Građanski centar Srbije u okviru projekta podrške romima umetnicima organizovao je panel diskusiju pod nazivom: “Pravo na maternji jezik – Moje osnovno ljudsko pravo!”.
Na panel diskusiji predstavljene su najbolje prakse najuspešnijih škola koje su utrle put daljim institucionalnim dostignućima u očuvanju romskog identiteta i ostvarivanju prava na praktikovanje romskog jezika u formalnom obrazovanju u svim školama u Srbiji. Održivost i razvoj jezika su osnovna (kolektivna) prava manjina. Stoga je neophodno uspostaviti i upravljati institucionalnim i obrazovnim okvirom koji će omogućiti da se to postigne.
Dakle, pomenuti okviri mogu igrati odlučujuću ulogu u izboru nastavnog plana i programa i jezika nastave, kao i u osiguravanju da manjine vode i upravljaju oblastima zajednice, obrazovanja, kulture, religije, društvenih pitanja i širenja informacija.
Sve navedeno može biti uspešno samo kroz društveno-političku promenu, koja preispituje uspostavljenu filozofiju nacionalne države, i dovodi u pitanje blisku vezu između trendova i dominantnih jezičkih grupa, političkim angažmanom jezičke zajednice manjinska kultura s jedne strane i kritičari s druge.
Teoretičar jezika Džejms Tolefson objašnjava da se sastav dominantnih kultura može promeniti lingvističkim delovanjem manjinske zajednice (Tollefson 1991: 202). Obrazovanje nije prostor neutralnog, nezavisnog i objektivnog učenja; naprotiv, mora se posmatrati kao jedno od glavnih psiho-socijalnih mesta borbe za razbijanje sociokulturnih nejednakosti. Obrazovanje je kultna arena za predstavljanje transformativne politike.
Jezik je osnova identiteta svakog naroda, a u slučaju romske zajednice, očuvanje romskog jezika je i prepreka za asimilaciju u većinsko društvo. Zbog toga su stručnjaci za romski jezik i istoriju prethodnih decenija ulagali velike napore da romski jezik sa elementima nacionalne kulture nađe svoje mesto u obrazovanju. Bez obzira na to što Srbija ima dugogodišnju tradiciju obrazovanja na jezicima manjina, još uvek ne postoje uslovi da se nastava u školama u potpunosti odvija na romskom jeziku. Romski jezik sa elementima nacionalne kulture uveden je kao izborni predmet u Vojvodini 1998. godine, a na teritoriji cele Srbije 2015. godine.
Romski jezik i elementi romske kulture je izborni predmet u osnovnim školama, ali je organizovan samo u malom delu škola, pa ga nemaju svi učenici romske nacionalnosti. Primera radi podaci iz školske 2019/20. godine pokazuju da je 68 škola organizovalo nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture koju pohađa 2.553 učenika. Broj upisanih učenika u odeljenje raste na godišnjem nivou, iako broj škola koje ga realizuju ne pokazuje takav trend.
Sistemski romski jezik kao izborni predmet je institucionalizovan i deo je redovne brige obrazovnog sistema. Međutim, predstoji još dug put dok svako romsko dete koje želi može da govori i uči svoj maternji jezik, istoriju i kulturu u školi. Tek tada možemo biti sigurni da je školski sistem inkluzivan, čemu i teži.