Kultura predstavlja identitet svakog naroda, tako i za Rome može da postane vrlo važan instrument za osnaživanje i bolje pozicioniranje u društvu.
Nijedna etnička zajednica, pa ni Romi, nisu neki neutralan objekt antropološkog proučavanja, nego su oni deo globalnog sistema. Danas je opšte prihvaćeno da identitet Roma predstavlja njegovu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima i stavovima. Danas je Romi onemogućena veća kulturna integracija, pa samim tim su nezainteresovani da se uključe u očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta. To potvrđuje podatak da svaki treći Rom, odnosno 36,6%, nezainteresovano da se angažuje na polju kulture. Zato je potrebno akcentovati jedan prioritetni cilj: izgradnju kulturnih institucija.
O kulturnoj istoriografiji Roma se donekle znalo do 13. veka. Evropa je bila apsolutno nepismena. Mi sada hoćemo da kažemo Evropi da su Romi prenosom informacija na bazi simboličkih slika apsolutno počeli jedan proces obrazovanja i opismenjavanja širokih narodnih masa u Evropi i to preko tarota. Osnivači prve renesansne škole su Romi, oni su gradili palatu u Kremlju i mnogo sličnih građevina. Ali, to se tada nije zvalo umetnost, nego majstorske radionice koje su radile skulpturu, slikarstvo, sitnu plastiku, arhitekturu. Evropski sistem kuturnih vrednosti i Romi, itekako imaju zajedničkih imeniteljskih karakteristika. Romi su participirali u formiranju Evrope onakve kakva jeste, a u svim njenim padovima, uvek su tražili ono što nosi ideju kreacije i uspeha.
Prema dostupnim izvorima i mnoštvu literature, uloga ovog nomadskog naroda u istoriji evropskih ideja prvi put se evidentira u epohi rane renesanse. Romska umetnost duboko je utkana u temelje tog vremena koje je nosilo epitete preporoda i progresa. Kolevka renesanse postaje Sredozemlje, a Italija matica okupljanja slobodnih ideja Vizantije, Španije, Francuske, Nemačke.
Pored sopstvene romske muzike, Romi su imali i još uvek imaju veliki uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa. Romi, osim flamenko muzike čiji su koreni u Španiji, nosioci su i mnogih pravaca u muzici i poznati su kao čalgije u Turskoj, Bugarskoj i Makedoniji, trubači u Srbiji i tamburaši u Vojvodini i Mađarskoj.
U Engleskoj je objavlјena monografija u kojoj je detalјno objašnjeno da su nekoliko pisaca iz samog vrha svetske književnosti bili Romi, na primer Servantes, koji je napisao Don Kihota, autor je čuvene novele Cigančica, koja je bila uzor, paradigma za sve evropske pisce koji su pisali o Romima – za Getea, Puškina, pa i za našeg Boru Stankovića.
Drugi veliki pisac romskog porekla, Džon Bajan iz Engleske, veliki crkveni reformator i religiozni mislilac, napisao je u 17. veku knjigu Hodočasnikovo putovanje, koja je prevedena i na srpski jezik, a za koju prevodioci kažu da je posle Biblije najprevođenija knjiga na svetu.
Kulturna politika Roma ne pripada ni jednom od postojećih modela. Na praktičnom nivou, kulturna politika među Romima je nepostojeća. Teško je govoriti u takvim okolnostima o savremenom stvaralaštvu Roma, a još teže napraviti teorijska određenja i pratiti praksu. Institucije su potpuno zakazale u svojoj kulturnoj misiji. U takvim okolnostima izostala je i javna podrška šireg društvenog ambijenta.
