Odnos države prema romskoj kulturi je još uvek na nezadovoljavajućem nivou, i veoma je malo adekvatne podrške sa te strane, i to na gotovo svim nivoima. Odnos države prema romskoj kulturi je (i dalje) nezadovoljavajući, i veoma je malo adekvatne podrške sa te strane.
Pitanje koje se postavlja je finansiranje i podrška romskoj kulturi i romskim umetnicima.
O odnosu društva prema umetnicima takođe je na nezavidnom nivou. Da bi se nešto u tom smislu promenilo, neophodno je sistemsko menjanje odnosa prema ulaganju u kulturu. Posebno u lošem položaju su romski umetnici koji dobijaju samo delić inače neznatnih sredstava koja se odvajaju iz republičkog budžeta, a koji dostiže tek 0,75 odsto, i to uprkos činjenici da romski umetnici mogu značajno doprineti prezentaciji Srbije kao tolerantne interkulturalne sredine, što bi trebalo i biti interes na putu ka Evropi.
Način raspodele novca i vrednovanje samih umetnika i kulturnih radnika je neadekvatno. Romska kultura i umetnost oplemenjuju kao svaka druga kultura. Njenom promocijom podstiče se podrška različitosti, integraciji al i lepoti unikatne romske kulture.